Kad je Alija čuo da oni žele da ga (tj. Osmana) ubiju, poslao je svoje sinove Hasana i Husejna, i svoje robove sa oružjem,... Šiijski historičar Mesudi: Alija, Hasan i Husejn branili su Osmana, radijallahu anhum edžmein

Alija, HAsan i HUsejn podrzavali su Osmana protiv smutljivaca

Kad je Alija čuo da oni žele da ga (tj. Osmana) ubiju, poslao je svoje sinove Hasana i Husejna, i svoje robove sa oružjem, na njegova vrata da ga brane i naredio im je da ga zaštite od njih. I Zubejr je poslao svoga sina Abdullaha, a Talha svoga sina Muhammeda. Većina ashaba su posalli svoje sinove povodeći se za ovima koje smo spomenuli, te su im onemogućili (ulazak u) kuću. Oni koje smo opisali su ih počeli gađati strijelama i desio se sukob u kojem je Hasan ranjen, Kanberu razbijena glava, ranjen je i Muhammed ibn Talha. Pa su se pobunjenici pobojali srdžbe Beni Hašima i Beni Umejje, te su odustali od borbe protiv okupljenih kod vrata. Neki od njih su otišli kući nekog od ensarija i opkolili je.

Od onih koji su došli do Osmana bio je Muhammed ibn Ebi Bekr i dvojica drugih. Uz Osmana je bila njegova supruga, dok su njegova porodica i robovi bili zauzeti borbom. Muhammed ibn ebi Bekr ga je uzeo za bradu, pa mu je (Osman, radijallahu anhu) rekao: “Muhammede, Allaha mi, da te otac vidi zasmetalo bi mu to što činiš.” Pa ga je (Muhammed) pustio i izašao iz kuće. Dva čovjeka su ušla, pronašla ga (Osmana, r.a.) i ubila. Pred njim je bio mushaf iz kojeg je učio. Njegova žena se popela i povikala: “Ubijen je vladar vjernika!” Ušli su Hasan i Husejn i oni koji su bili s njima iz porodice Beni Umejje i vidjeli su da je ispustio dušu. To su čuli ensarije i muhadžiri pa rekoše: “Allahovi smo i Njemu se vraćamo”. Alija je ušao u kuću tužan i rekao je svojim sinovima: “Kako je ubijen vladar vjernika pored vas dovjice pred vratima?” Ošamario je Hasana i udario u prsa Husejna, izgrdio Muhameda ibn Talhu i prokleo Abdullaha ibnuz-Zubejra. Talha mu reče: “Ne udaraj, Ebul-Hasane, ne grdi i ne proklinji.” Da im se pridružio Mervan ne bio bio ubijen (Osman, radijallahu anhu). Mervan i drugi iz Beni Umejje su pobjegli, a za njima je išla potjera da ih ubije, ali ih nisu našli.

Ebul-Hasan Ali ibnul-Husejn El-Mes‘udi, Murudžuz-zeheb ve meadinul-dževher, str. 343.